“Poslije jedne takve objave prijateljica mi je sugerisala da probam da napišem knjigu. I to veče je prosto nešto kliknulo i krenula sam” – rekla je Stanislava Janjanin Njegovan – autorica romana Četverac bez kormilara i Budi moje sklonište od tuge.
PRENOŠENJE EMOCIJA NA PAPIR
Naša je sugovornica imala teško razdoblje, a pisanje joj je pomoglo ublažiti bol.
“Od malena sam svaku svoju emociju prenosila na papir. Nisam to smatrala nekim svojim talentom, to je prosto bila moja terapija i nešto bez čega nisam mogla. Pisanje, čitanje i ja smo jedna cjelina. Na Facebook-u sam ponekad pisala nešto o tati koji je izgubio bitku sa opakom bolešću” – otkrila je Stanislava.
PISANJE IMA MOĆ
Bio je dovoljan samo jedan tekst iz kojeg se rodila knjiga.
“Poslije jedne takve objave prijateljica mi je sugerisala da probam da napišem knjigu. I to veče je prosto nešto kliknulo i krenula sam. Sad da me pitate ne bih vam znala reći ni kako se stvorila ideja da napišem baš „Četverac bez kormilara”, ni sam tok knjige…prosto sam krenula da pišem a redovi su se sami nizali. Naslov svake moje knjige dođe tek na kraju. Jer nisam neko ko prvo smisli naziv pa onda piše. Ja prosto nikad nemam
plan ni ideju…samo krenem da pišem i prepustim se” – objašnjava Stanislava.
KADA NEŠTO ZAISTA ŽELIŠ NIŠTA NIJE TEŠKO
“Prvu knjigu sam pisala u svesku pa tek onda krenula da je prekucavam u Word, moram pomenuti i to da zaista ništa nisam znala ni kako se prekucava , koje dimenzije da bi to bar ličilo na stranice, i prekucam nekih 60 strana i greškom obrišem sve. No to me nije obeshrabrilo da nastavim dalje” nastavlja autorica ovog romana.
DVIJE KNJIGE U DVA MJESECA
“Knjigu „Četverac bez kormilara” i „ Budi moje sklonište od tuge” sam napisala u roku dva mjeseca, obe. Nisam imala ideju ni da li ću , ni kako ću ih izdati. Slala sam ih nekim prijateljicama na čitanje koje su mi bile zaista veliki vjetar u leđa. Slala sam mali dio nekim izdavačkim kućama, no ni od jedne nisam dobila odgovor. Neafirmisan pisac , kome se još da ulagati u nešto nepoznato.“
ODUSTAJANJE NIJE OPCIJA
“No, nisam odustajala. Pronašla sam jednu divnu štampariju Grafomark u Laktašima u blizini B.Luke. Izašli su mi u susret i odštampali knjige te mi bili izdavač , to sam dobila gratis uz odštampane knjige.”
NEKAD NIJE SVE PO PLANU
“Baš na ostvarivanju svega toga desila se moja selidba u Njemačku. Zbog svega toga požurila sam sve to i prvo izdanje je imalo nekih propusta, samo zbog mog nestrpljenja. Drugo izdanje je proteklo mnogo bolje jer sam naučila da za kvalitet treba i vrijeme i strpljenje. Tako sam ja, mimo pravila izdala dvije knjige odjednom – kaže naša sugovornica Stanislava Janjanin Njegovan.”
OSNOVNA ŠKOLA I PRVI KORACI JEDNE AUTORICE
Bila je nadarena od malih nogu, a ljubav prema čitanju i pisanju odmah se vidjela.
“Kada sam išla na upis u prvi razred imala sam problem jer se očekivalo da slovkam ili da bar čitam na slogove. Pedagog je rekao mojoj mami da ja vjerovatno naučim tekstove na pamet pa zato čitam tako. Na
šta im je mama rekla da mi slobodno daju bilo koji tekst, isječak iz novina, bilo šta što smatraju da već nisam čitala i da ću bez problema pročitati. Tako je i bilo” – nastavlja svoju priču Stanislava
Knjižnici se pridružila sa šest godina i čitala bi svaku slikovnicu u jednom dahu čim bi stigla kući. U prvom je razredu u školskim novinama objavljena njezina prva pjesma “Moja baka”. Nakon završetka srednje škole napisala je diplomski govor za svoju generaciju.
Vaša Nova Priča
Divni ste, hvala beskrajno. Ljubim vas❤️
Hvala draga naša Stanislava