Ivan je bio profesor srpskog u gimnaziji. Prešao je četrdesetu, bio razveden i imao ćerku. Drag i nasmejan, učenici su ga voleli, a i on njih. Čak više od samog posla.

Bio je maj i bližila se još jedna matura. Ivan ih odavno nije brojao. Gledao je Mariju kao da je vidi prvi put. A predavao joj je četiri godine. Skoro je navršila devetnaest i iz njegovog predmeta je bila među najboljima. Za ostale je bila nezainteresovana i svi su verovali da je mogla više. Dražesno jednostavna, guste smeđe kose, vitka, nežna, povučena, ali uvek ljubazna. Nije bila svesna svoje privlačnosti. Kao da je želela da ostane devojčica. Ali, kod Ivana joj to nije uspevalo. Bila je suviše zgodna da bi je i dalje posmatrao kao dete.

Uvukla mu se i u misli i u srce. Nikako nije hteo da razmišlja šta će biti kada ode u drugi grad zbog studiranja. Zakon je stavio u zapećak. Ionako mu za nepunih mesec dana neće više biti učenica, pa zašto se time opterećivati !? Ne pamti kada je poslednji put bio ovako zaljubljen. Bilo je u njegovom životu dosta žena, ali razlika u godinama nikad nije bila ovako velika. A i one mu nisu toliko značile kao ona.

Išao je da kupi med kod jednog poznanika. Ušao je u dvorište i ugledao nju. Pozdravila je njega i domaćina i krenula je prema kapiji noseći teglu meda. Ispostavilo se da živi samo ulicu dalje. Grad mu se učinio još manjim i bio je beskrajno zahvalan na tome.

Kada je stigao kući, legao je na krevet. Fantaziji nije trebalo dugo da ga obuzme. Ona, on i med, negde u prirodi, sami i goli … Sa tako malo godina sigurno nema mnogo iskustva. On bi joj i tu bio profesor. Njeno bi bilo samo da se prepusti uživanju.

U školi se trudio da ona ne primeti koliko je silno želi. Sa druge strane, bio je uvjeren da ona nije nikad ne bi mogla da se zagleda u nekog matorca. Čak i da ima hrabrosti da joj priđe, kako stvoriti priliku? Zasad je imao samo maštu …

Kraj maja je bio neočekivano kišovit. Jednog popodneva se kolima vraćao iz posete prijatelju i skrenuo u jednu ulicu. Ugledao je Mariju kako trči po trotoaru, mokru do gole kože i obučenu u crvenu haljinicu. Svirnuo je i zaustavio auto. Utrčala je u auto i krenuli su. Hiljadu puta mu se zahvaljivala, rekla kako taksi nikako nije mogla dobiti, a kišobran ionako uvek zaboravi. Za nekoliko minuta su bili ispred njene kuće.

Izašla je iz auta i krenula ka kapiji. Naglo se okrenula prema njemu i pozvala ga unutra. Presvukla se i skuvala kafu. Usput je pričala kako oca nema, a majka joj je u poseti rodbini i trebalo bi sutra da se vrati. Spomenula je i kako će joj teško pasti da ode u njoj nepoznati grad zbog studiranja. Ivan je slušao bez reči. U jednom trenutku, zaćutala je i ona. Pogledala ga je zanosno i približila mu se. Poljubac je bio nestvaran i kratak. Povukla ga je u svoju sobu. Znala je šta želi i znala je da uživa.

Fantazija mu više nije trebala. Marija je bila njegov med. Čudio se koliko je u tom krhkom biću bilo požude.

PRIČA JE UŠLA U TOP DESET NA KONKURSU PORTALA „TOPLIČANKA“ ZA NAJBOLJU LJUBAVNU PRIČU.

Autor: Danica Jakišić
Izvor: blogabilna87

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *